Bojan Slačala (Artan Lili): “Boli nas uvo, realno”

Prije no što je stvoren četveročlani noise-pop sastav, svaki je od njegovih članova imao neku drugu kreativnu zanimaciju. Dragan Knežević svirao je u Obojenom programu, Bojan Slačala ime je koje se vezalo uz Stuttgart Online, Marko Ajković bio je član Bitipatibi, a Romana Slačala bavila se prvenstveno fotografijom. A onda se dogodilo nešto o čemu možete pročitati u nastavku ovoga teksta i nastao je Artan Lili! Bend je vrlo brzo plasirao pjesme poput Srce i Ako sad stanemo tu koje su radijske postaje, ali i slušatelji zavoljeli instantno. U ožujku su ove godine krenuli s objavljivanjem drugog albuma „New Deal“ (zasad je objavljena Ono što te neće, a preostalih će jedanaest pjesama, jedna po jedna, biti naknadno objavljeno) na kojem su gostovali Feđa Franklin na perkusijama i Damjan Babić na gitari. O tome i mnogočemu drugome porazgovarali smo s Bojanom Slačalom, a zanimljive odgovore možete pronaći u nastavku ovoga teksta.

Kako je nastao Artan Lili? Čija je bila ideja i koliko ste trebali jedni druge nagovarati da se upuste u novu avanturu?

Sasvim spontano, prvo smo iz zezanja napravili pesmu Džoni pa su nam se polako priključili ostali članovi benda. Nije tu bilo mnogo nekog nagovaranja, naprotiv, samo su nam se putevi ukrstili i to je bilo to, a to se ili desi ili ne desi nikad. Imali smo sreće.

U Artan Lili stigli ste iz različitih bendova: Dragan Knežević iz Obojenoga programa, vi iz Stuttgart Online, Marko Ajković iz Bitipatibi. Koliko je to utjecalo na zvuk koji stvarate u Artan Liliju?

Sigurno je da su određene grupe u kojima smo do sada svirali uticale na nas, ali to su sviračka iskustva, naravno jako bitna, ali ne i najvažnija.

Dosad ste izdali dva albuma, „Artan Lili“ i „New Deal“. Koliko ste zahtjevni pri slaganju albuma? Čime se vodite?

Nekom stvaralačkom inercijom. Gledamo da nam se kockice dobro poslože.

Prvijenac je polučio hitove poput Ako sad stanemo tu ili Srce. Kakvu sudbinu predviđate za „New Deal“? Koje bi se pjesme mogle posebno uvući slušateljima pod kožu?

Nema tu pravila, za sada imamo par pikova koje bi to pesme mogle biti, ali teoriju hitova ne možete predvideti. Za hit je potrebno ispunjenje mnogih preduslova, kao i nekih stvari koje ne možete ni pretpostaviti da će se desiti.

Što vas najviše inspirira za pisanje tekstova? Je li uopće moguće izbjeći aktualne političke prilike u pjesmama?

Pravo pitanje bi bilo da li treba izbegavati takve teme – ja lično mislim da svaka tema zavređuje svoje mesto, a ja kad osetim potrebu o nečem ja pišem, bez obzira…

Vaš je žanr noise-pop. Koji su vam glazbeni uzori?

Uzora je mnogo, što se jasno čuje u našim pesmama ali izbegavamo imenovanje da ne bismo nekoga slučajno zaboravili ko nam je jako bitan.

Kakvo je trenutačno stanje srpske alternativne scene? Jeste li zadovoljni uvjetima, interesom, zaradom?

Stanje je nikad bolje ili gore, ovisi o raspoloženju kako ustanete toga jutra – hoću reći da je to osećanje koje više zavisi od subjektivnog osećaja pa ne mislim da realno oslikava stanje na sceni. Dobro ti je koliko se trudiš, to je obično tako.

Nerijetko vas opisuju kao najperspektivniji bend u regiji. Koliko vam znače takve riječi, a koliko vam stvaraju pritisak?

Ma nema opterećenja. Hoću reći, ništa se ne mora, sem smrti. Tako da, boli nas uvo, realno!

Uskoro nastupate u zagrebačkoj Tvornici kulture. Što spremate?

Sviraćemo sve pesme koje imamo, tačnije, sve sa prvog albuma i sedam pesama sa drugog, neke premijerno po prvi put ikad i jedva čekamo da to uradimo a naravno tu je i odlična grupa Letarg koja nastupa zajedno sa nama po drugi put u Zagrebu!

Kakav vam je plan za nadolazeće ljeto? Gdje će vas se moći vidjeti i čuti?

Sviraćemo na zaista mnogo festivala u regionu pa se nadamo da će nas neka publika videti i više puta, što nas raduje. Naravno, te informacije su dostupne preko našeg FB profila koji je i najbolje mesto da se informišete o našim nastupima.

Poruka za kraj?

Živeli, vidimo se u Tvornici 22.!