Istaknuto
13.07.2017.

Osim što Šimek aktivno radi na novim materijalima, publiku će počastiti dvostrukim nastupom na Ferragosto JAM festivalu u Orahovici. Na Izštekanom stageu predstavlja se u solo izdanju, dok će sa svojim matičnim bendom She Loves Pablo nastupiti na glavnoj pozornici kao support metal divovima braći Cavalera, osnivačima čuvene Sepulture. Povodom tih nastupa i novog singla razgovarali s jednim od najboljih vokala hrvatske scene.

09.07.2017.

U skrivenim ambijentima diljem Lijepe naše i ovog nas ljeta čekaju najpoznatiji dramski naslovi, opere i baleti. Provjerite što sve nude Dubrovačke ljetne igre, Splitsko ljeto, Kazalište Ulysses, Riječke ljetne noći, Histrioni i Ljetne noći Teatra Exit.

Intervju

Graffiti na Gradele & Ziher predstavljaju – Junk i Artez: ‘Saradnja s umetnicima iz komšiluka otkriva kreativu na ovim prostorima’

25.05.2016. Antonia Vukičević
Foto: Artez

Odbrojavanje do Graffiti na Gradele 2016. može započeti! Svake srijede predstavljamo graffiti/street art umjetnike koji će na ovogodišnjem, petom izdanju festivala crtati u Bolu na Braču (28.-30.7.), a poneku srijedu pridružit ćemo im i po jedno glazbeno ime te na taj način sve do lipnja najavljivati ovogodišnje aktere GNG-a. Do sada smo predstavili i potvrdili dolazak ChezaSarmeModula OsamBareta iz Pimp My Pumpa te Royala i Casina iz HAHA grupeAzrama iz Klana 1107Anxia i WensaHane i ArtuDitu kolektiva, a prošli je tjedan svoj dolazak potvrdio i veliki Lonac.

Ove srijede svoj dolazak potvrđuje i dvojac iz Srbije – odlični Junk i Artez. U prvom setu pitanja otkrijte što misle o ovakvom tipu festivala, zašto se rado vraćaju na Graffiti na Gradele i kako oni vide graffiti i street art scenu na prostoru bivše Jugoslavije, a potom kroz par kratkih pitanja predstavljamo svakoga pojedinačno.

Sudjelujete li prvi put na Graffiti na Gradele?

Junk: Prvi put sam učestvovao prošle godine i nakon tog prvog odlaska odmah sam poželeo da ponovim zezanje i svake sledeće godine.  🙂

Artez: Imao sam tu sreću da u 2015. posetim GNG i provedem nezaboravnih 5 dana na Bolu. Organizacija celokupnog festivala je bila na zavidnom nivou, a druženje sa ostalim crtačima je svakako obeležilo moj boravak na Braču.

Koji su razlozi vašeg ponovnog sudjelovanja na festivalu?

Junk: Sjajna ekipa, odlična energija i sama činjenica da crtaš na mestu sa prelepim plažama su dobri razlozi da učestvuješ ponovo na ovom festivalu.

Artez: Crtanje uz obalu mora je teško odbiti – još kad je tu ekipa koja mi je draga i koju uvek rado viđam, ceo projekat postaje mesto susreta i razmena ideja što me uvek dodatno motiviše i inspiriše da nastavim da se bavim oslikavanjem zidova.

Kako je došlo do vašeg sudjelovanja na Graffiti na Gradele?

Junk: Marko Boko je bio dovoljno veliki car da mi pruži priliku da se nađem na spisku umetnika i veliko mu Hvala na tome! :))

Artez: U 2015. godini sam sa Junkom i Azramom bio pozvan da učestvujem u zajedničkom oslikavanju zida na jednoj od najatraktivnijih lokacija, tik uz more. Jeste bilo vruće, ali je i more bilo blizu tako da nije bilo teško osvežiti se.

Foto: Artez

Foto: Artez

Što mislite o takvom tipu festivala?

Junk: Ovakvi festivali su važni za promovisanje street art umetnosti posebno u manjim mestima gde ljudi možda nisu toliko upoznati sa ovim načinom izražavanja.

Pored toga to je odlična prilika da se okupe kreativni ljudi iz različitih krajeva , povezuju ideje i razmene iskustva i da svi zajedno napravimo nešto kvalitetno. Bitni su ne  samo zbog umetnosti već i zato što nude nešto novo pored standardnog sadržaja, pozitivne reakcije slučajnih prolaznika na prošlogodišnjem GNG festivalu su dokaz koliko su takvi događaji  potrebni.  super je ljudima koji učestvuju a super je i onima koji  imaju priliku da isprate to kao posmatrači.

Artez: Mislim da je ova vrsta festivala od izuzetnog značaja za promovisanje urbane kulture i ojačavanje veza unutar zajednice uličnih umetnika. Veoma je bitno da institucije shvate i podrže ovu vrstu projekata jer oni imaju tendenciju da mladim umetnicima pruže šansu za afirmaciju i uspostavljanje kontakata sa drugim umetnicima iz zemlje i regiona.

Što nam od svog rada planirate pokazati na festivalu?

Junk: Još uvek nisam siguran šta ću pripremiti, to donekle zavisi i od površine zida ali ću se svakako truditi da nadmašim rad koji sam radio prethodne godine.

Artez: Kao i do sada, trudiću se da svoj rad uklopim u postojeći ambijent i da pozitivno utičem na ambijentalne karakteristike samog prostora. Verujem da će se na samoj slici provući motiv žene, kao i floralni motivi koji su karakteristični za ovu fazu mog stvaralaštva.

Kakva je po vama graffiti i street art scena na prostoru bivše Jugoslavije?

Junk: Napredak je primetan, nije isti u svim krajevima ali mislim da se razvija u dobrom pravcu. Činjenica je da ima dosta kreativnih ljudi na ovim prostorima. Pojedinci uspevaju od te kreativnosti i da žive što je zaista veliki uspeh. Međutim dosta je onih koji nisu spremni da rizikuju te su svoj talenat žrtvovali u potrazi za nekim sigurnim životom i tada obično dolazi do  udaljavanja od crtačkih akcija i zidova.

Artez: Na prostoru bivše SFRJ postoji jako veliki broj talentovanih uličnih umetnika, ali je problem što se većina plaši da svu svoju energiju usmeri samo i isključivo na stvaranje radova na ulici. Razlozi za to su mi jasni i zbog toga se trudim da svojim primerom pokažem da je od umetnosti moguće živeti i ostvariti svoje snove.

Kakvo je po vama stanje graffiti i street art scene u Srbiji?

Junk: Šaroliko je, ima dosta mladih ljudi koji nekim novim stilovima donose pravo osveženje na domaćoj sceni. Aktivno je i na zidovima a u poslednje vreme i u galerijama. Već nekoliko meseci se dešavaju različite grupne izložbe street art umetnka, to je pomoglo da se malo probude i oni koji u poslednje vreme nisu bili toliko aktivni. Osim toga primećuje se i sve veća zainteresovanost za ovu vrstu umetnosti i kod ljudi koji su van tih crtačkih krugova što je sjajna stvar jer se tako povećava i prostor za promovisanje street arta.

Artez: Scena ulične umetnosti u Srbiji je u konstantkoj ekspanziji – svake godine se pojavi po neko novo lice koje ima prespektivu da se na sceni zadrži i svojim radom doprinese njenom razvoju. Ove godine smo sa kolektivom Street Smart pokrenuli seriju izložbi „SCENA“ koja je imala za cilj promovisanje ulične umetnosti i jačanje veza između crtača. Mislim da je projekat bio uspešan i da je pomogao umetnicima da nastave da stvaraju i tokom zimskih meseci.

Foto: Junk

Foto: Junk

Koliko je, po vama, važna suradnja graffiti i street art umjetnika na prostoru bivše Jugoslavije?

Junk: Saradnja sa umetnicima iz komšiluka mi je otkrila koliko kreativnih ljudi ima na ovim prostorima. Baš zbog tih umetničkih veza sam imao priliku da obiđem veći deo bivše Jugoslavije.

Artez: Saradnja postoji već dugi niz godina i rekao bih da je sada već došlo do trenutka kada su međusobne nesuglasice na nacionalnoj osnovi prevaziđene i umetnici su u stanju da se kroz razmenu ideja fokusiraju na neke druge, zanimljivije i korisnije stvari kao što su građenje prijateljstava i širenja pozitivnih vibracija.

Koliko se uopće promiče takav način izražavanja na ovim prostorima, za razliku od zapadnih zemalja?

Junk: Pre svega je velika razlika u odnosu prema umetnosti uopšte, drugačije su potrebe i sistem vrednosti u nekoj razvijenijoj zemlji i recimo kod nas. Umetnost nije dovoljno na ceni pa samim tim ni street art ne zauzima neko značajno mesto, ali zbog angažovanja nekih kolektiva i organizacija ova vrsta umetnosti danas dopire do sve većeg broja ljudi što će sigurno pomoći da se situacija promeni na bolje.

Artez: Kada govorimo o street art-u, mislim da granice više ne postoje, ili postoje ali su dosta zamagljene. Podela na istok i zapad više nije legitimna jer kvalitetnih umetnika ima i ovde i tamo, a pojava interneta je geografski položaj samih crtača dovela do apsurda. Više nije bitno odakle si već šta možeš da napraviš – ako si posvećen i uporan naći ćeš svoju publiku.

Mislite li da se mediji dovoljno bave ovom vrstom umjetnosti ili je ona još u sjeni klasičnih umjetnosti?  

Junk: Bave se više nego ranije, to je sigurno. Razlog za to je i sve veći broj festivala i projekata koji podržavaju ovaj vid umetnosti. Međutim jasno je da mediji često koriste ovu temu samo zato što važi da je street art nešto „kul“ pa takvim pričama popunjavaju praznine u sadržaju kad god im zafali materijala. I u 2016-oj godini je moguće čitati tekstove gde se postavlja ono čuveno pitanje da li su grafiti vandalizam ili umetnost? Koga to više zanima.

Artez: Ja bih pre rekao da je klasična umetnost u senci ulične umetnoti. Ulična umetnost je daleko atraktivnija i pristupačnija širokim narodnim masama i to je njena glavna prednost. Drago mi je što u uličnoj umetnosti ne postoji elitizam koji je jedna od najgorih stvari koja se desila klasičnoj umetnosti – to street art-u daje mogućnost da dopre do šire publike i da na taj način ulepša život ljudi.

Je li promicanju street art i graffiti umjetnosti pridonio razvoj nezavisnih medija?

Artez: Ne bih rekao da je street art imao previše uticaja na medije – pre bih rekao da su mediji u street artu videli nešto egzotično i primamljivo čitaocima/gledaocima i počeli da ga koriste kako bi svoj sadržaj učinili atraktivnijim. Takođe mislim da su mediji bez obzira na to da li su nezavisni ili ne uvek vezani za neki politični ili neki drugi interes – sve ostalo je samo oružje da se do ostvarivanja tog interesa dođe.

Koliko vam je važan feedback publike?

Junk: Feedback publike mi definitivno može poslužiti kao motiv da stvaram dalje , da li je u pitanju pozitivan komentar ili kritika nije važno sve mi to prija i pomaže da  stalno radim na daljem razvijanju svog stila.

Artez: Uvek je lep osećaj čuti da je nekoga moj rad inspirisao i motivisao da – to mi daje energije i entuzijazma da nastavim da se bavim crtanjem po fasadama i iznova me podseća da sve što uradim ima smisla.

Imate li neke umjetničke projekte u planu u bliskoj budućnosti?

Junk: Dobio sam priliku da izlažem na grupnoj izložbi u Strazburu polovinom sledećeg meseca i to je nešto što me baš raduje. J

Artez: Projekata na svu sreću koliko voliš – za koji dan počinjem oslikavanjem murala na festivalu DUK u Čačku, zatim se selim u Zagreb na crtanje sa lokalnom ekipom, potom sledi Berlin, pa festival Dev9t u Beogradu. Ima toga još, ali o tome ćemo nekom drugom prilikom! 🙂

Foto: Junk

Foto: Junk

Junk osobno:

Što te je potaknulo da se počneš baviti graffitima i kako su izgledali tvoji početci?
Junk: Sve je počelo kad sam  video prve grafite na zidovima u svom kraju, razlikovalo se  od običnih potpisa, bilo je kompleksnije i u više boja i odmah mi je privuklo pažnju pa sam i sam bio u fazonu da probam da nacrtam nešto slično. Počeo sam od šaranja nekih zabačenih zidova u kraju gde sam mogao da vežbam na miru pa sam se vremenom proširio i  na druge lokacije.

Gdje pronalaziš inspiraciju za svoje radove?

Junk: U svakodnevnom životu i u nekim običnim detaljima ili informacijama koje pokupim npr. kroz muziku, filmove ili stripove. To što mi se svidi ja posle pretvorim u ilustraciju ,najpre u svojoj glavi a kasnije i na papiru. Nema pravila kad inspiracija navire, desi mi se spontano ,dok šetam ulicom ili vozim bajs.

Zašto baš nadimak Junk?

Junk: Ime je došlo nekako spontano. Počelo je iz dečije šale, U Osnovnoj školi su me neko vreme zvali Džanko, ne znam ni sam zašto, nekome se verovatno svidelo kako se moje ime Janko rimuje sa tim pa je taj nadimak i ostao. Kada sam se zainteresovao za grafite, razmišljao sam o potpisu i inspiraciju izvukao baš iz tog nadimka.

Koliko su na tvoj rad utjecali strip i animacija?

Junk: Stripovi i crtani filmovi su svakako bili presudni da se opredelim za ilustraciju i crtanje karaktera ,na početku sam precrtavao određene likove iz stripova dok nisam izgradio neki svoj fazon.

Imaš li neke umjetničke uzore i koliko su oni utjecali na tvoj rad?

Junk: Ne bih mogao da izdvojim pojedince, ima previše kreativnih ljudi i dobrih radova, nemam uzora ali sam siguran da se nešto od svih tih zanimljivih stilova nesvesno uvuče u moju glavu što verovatno ostavi neki trag i u mom stvaranju.

Baviš li se još nekom vrstom umjetnosti?

Junk: Fotografija mi je uvek bila privlačna, ali čisto na tom nekom amaterskom nivou, kad god negde putujem, trudim se pre svega da nacrtam nešto tamo gde sam otišao i usput da napravim koju dobru fotku sa tog mesta a najbolja je kombinacija dobra fotografija dobrog zida koji sam oslikao 🙂

Foto: Artez

Foto: Artez

Artez osobno:

Što te je potaknulo da se počneš baviti graffitima i kako su izgledali tvoji početci?

Artez: Crtanjem po zidovima sam počeo da se bavim pre 13 godina kao učenik osnovne škole. Uvek su mi bili zanimljivi tagovi koje sam viđao po zgradama i to me je motivisalo da i sam počnem da ostavljam svoj potpis na fasadama pored kojih sam prolazio svaki dan. U jednom trenutku sam se pod uticajem hip-hop kulture zainteresovao za grafite i narednih par godina se fokusirao na istraživanje stilova i isprobavanje različitih tehnika, što me je vremenom dovelo do fotorealizma koji je obeležio novo poglavlje u mojoj crtačkoj karijeri – prestao sam da crtam slova i svu svoju pažnju usmerio na crtanje motiva koji nam pričaju neku priču.

Gdje pronalaziš inspiraciju za svoje radove?

Artez: Inspiraciju najčešće pronalazim u samoj lokaciji. To se pre svega odnosi na kolorit, ali i na formu i odnos prisutnih elemenata sa elementima koje crtam na zidu. Takođe, veliki deo inspiracije crpim iz svakodnevnog života.

Imaju li tvoji graffiti neki prepoznatljivi trademark i ako imaju, kako je do njega došlo?

Artez: Mislim da je karakteristika mog stila mešanje fotorealizma i ilustracije – od toga je definitivno počelo i razvijalo se u nekom svom pravcu do ovoga što možete da vidite danas. Postoji veliki broj različitih motiva koji su se provlačili kroz moje radove tokom različitih faza kroz koje sam prolazio. U poslednje vreme moj trademark su definitivno floralni motivi.

Koliko dugo se baviš grafitiranjem i koliko se promijenio tvoj stil crtanja graffita kroz godine?

Artez: Crtanjem po zidovima se bavim već 13 godina. Slobodno mogu da kažem da sam prvih 10 godina crtanja potrošio na istraživanje različitih stilova i tehnika tj. na upoznavanje sa aktuelnim trendovima i tehnikama i pronalaženje svog ličnog pečata. Stil i tehnike su se menjali stalno i drastično – od blok slova i nekih izmišljenih grafiti fontova, preko wildstyle-a, 3d grafita i antistila, pa sve do ilustracija i fotorealizma. Mislim da sam tek u poslednjih nekoliko godina uspeo da uhvatim kontinuitet u svom radu što se stila tiče – sada počinje prava zabava!

Nerijetko na svojim grafittima prikazuješ ljudska stilizirana lica, postoji li neki posebni razlog?

Artez: Volim da crtam ljude jer mislim da oni omogućavaju posmatraču da se lakše poistoveti sa samim radom. U trenutku kada završim rad on prestaje da bude moj i postaje zajednički. Zato mislim da je bitno da komunikacija između murala i posmatrača postoji, a to je upravo ono što mi ljudska lica i figure omogućavaju.

Surađuješ li s nekim drugim umjetnicima/graffiterima i kako dolazi do te suradnje?

Artez: U poslednje vreme se trudim da što više crtam sam jer mislim da je to od presudnog značaja za napredak i evoluciju stila. Kolaboracije sa drugim umetnicima su uvek zanimljive, naravno ukoliko su ljudi sa kojima crtam spremni na kompromise kao i ja.


Komentari