Kralj Čačka: “Ciljana publika je ljudsko biće, čovek, pojedinac”

Začarana Močvara 8. lipnja u Zagreb dovodi kantautora Kralja Čačka. Iza neuobičajenog imena skriva se Nenad Marić, glazbenik i slikar kojeg nazivaju “srpskim Tomom Waitsom”, a njegovu glazbu opisuju kao emotivan spoj jazza, rokenrola i šansone. Diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, a objavio je i zbirku poezije “Na margini”. Kralj Čačka u Močvari će promovirati debitantski album “Zemlja snova”, a zasvirat će u trio sastavu koji uz njega čine Miladin Stojković za kontrabasom i Marko Marić za električnom gitarom.

Tvoj pseudonim puno govori o tebi, no možeš li se ipak predstaviti našim čitateljima u dvije rečenice i potvrditi ili ukloniti sve sumnje o tome tko je Kralj Čačka?

Kralj Čačka je kantautor i tom pseudonimu odmah, s pravom oduzimam političko-geografsko značenje, više su simboli u pitanju. U osnovnoj školi su nas učili da poreklo reči Čačak znači blato na turskom, kasnije saznajem u “Etimološkom rečniku hrvatskog ili srpskog jezika” koji je napravio Petar Skok da je ta reč slovenskog porekla i označava izbočine na cesti od smrznutog ili osušenog blata a može biti i kamenje, znači rock and roll.

Koliko je pažnje pridano smišljanju scenskog imena? Poželiš li ga ikada promijeniti?

Ne mnogo, ime je nastalo iz čiste igre, ironije, autoironije… Palo mi na glavu, napravilo čvorugu i sad nema nazad. Malo kasnije i tokom vremena sam počeo da otkrivam razna moguća značenja a kako je koja pesma nastajala i nastaje, tako se i to ime gradilo i gradi tako da ne znam na šta će na kraju da ispadne.

Oprosti, imam još jedno pitanje o imenu. Što misliš kako rezonira van Srbije i imaš li neke anegdote na tu temu?

Ljudi se projektuju na dosta toga, tako i na to ime kad čuju. Jedni su mi govorili da kada su čuli prvi put da im je zvučalo kao neki narodnjak, drugi su mislili da je u pitanju nekakav nacionalista, treći da je neki monarhista, četvrti da je u pitanju neki ego manijak itd. Raduju me ljudi koji odmah prepoznaju o čemu se radi a ima ih.

Opiši svoj modus operandi. Kako uspijevaš usporedno baviti se sa svime čime se baviš – glazbom, pisanjem i slikarstvom (i možda još nečim)?

U poslednje vreme dosta nastupam pa je to u prvom planu, probe, koncerti, pesme pravim u pauzama a ako ugrabim vreme i da se vizuelno izrazim to uglavnom bude kroz nekakve male crteže koje gradim od pauze do pauze.

Otkud dolazi želja za stvaranjem – izvana ili iznutra?

Iznutra u odnosu na spolja i obrnuto, s tim što akcenat stoji na ono što je unutra.

Koji su tvoji uzori? Ima li mladih nada koje te nadahnjuju?

Kad god vidim ili čujem kod drugih iskrenu potrebu za izražavanjem i stvaranjem, to me nadahnjuje a dosta je mladih koji to čine i ne samo mladih, ne bih da izdvajam, spisak je dugačak.

Misliš li da se može zaboraviti na uzore i stvoriti nešto autentično i neotuđivo svoje? Ili je od njih nemoguće pobjeći?

Mislim da je nemoguće pobeći i da ne treba bežati u procesu učenja a i kasnije. Uzori ne treba da stoje pred nama kao krajnji i jedini dometi već kao pomoć u stvaranju u velikoj tradiciji iskustava, u ovom slučaju muzike, zapravo, uzori mogu samo da pomognu dolasku do sebe tj. autentičnosti ako se gaji ispravan odnos prema njima. Kasnije ih se čovek može osloboditi kad dođe do sebe ali ih ne zaboravlja.

Misliš li da usporedbe imaju važnu ulogu u tome da glazba dođe do ciljane publike?

Ne bih znao da odgovorim na to pitanje, mislim da time treba da se bave kritičari, eksperti ili ljubitelji muzike, ljude koji stvaraju to može samo da optereti. Poređenje je danas kao većina pojmova srozan pojam na takmičenje a zapravo poređenje bi trebalo da ide iz potrebe za komunikacijom, razmenom, učenjem od drugog i drugačijeg što je za mene lično stvar istinske lepote kad je muzika u pitanju.

Postoji li ciljana publika?

Postoji a to je ljudsko biće, čovek, pojedinac.

Što te vuče da ostaneš u Srbiji, a što da odeš van?

Ne znam kud bih išao, pomalo sam inertne prirode a verovatno bih otišao ako bi mi se ukazala neka za mene duboko smislena prilika, ne znam.

Imaš li neki dugoročni plan ili cilj koji namjeravaš postići u dogledno vrijeme?

Ništa sem stvarati, snimati, nastupati, nemam drugih planova, snimiti drugi album do kraja godine ako nas uslovi posluže…

Koliko se oslanjaš na vrijeme kao mjernu jedinicu? Koliko su ti brojke bitne u životu?

Nimalo, sem funkcionalnosti, operativnosti i neminovne praktičnosti a brojke mi nikad nisu bile bitne niti sam bio talentovan za matematiku i druge prirodne nauke u školi.

Raduješ li se nastupu u Močvari? Je li ti poznata moguća publika?

Da, biće mi čast i zadovoljstvo nastupiti u Močvari i sem par prijatelja za koje znam da će doći, nije mi poznata ostala publika ali ako se dovoljno otvorimo jedni prema drugima imaćemo šta za poneti u novi dan.