Ziherov glazbeni lonac – Soul Butcher: “U Srbiji ima više black metal bendova, nego publike!”

Iza benda Soul Butcher kriju se trojica mladića, Nocturnal Goatlord, Muller i Volkh, koji svojom glazbom obogaćuju regionalnu black metal scenu. Svoj utjecaj šire u susjednoj Srbiji, a hladan i mračan zvuk nije se zadržao samo unutar granica njihove države, već se proširio i na našu. Članovi Soul Butchera svojim radom neprestano dižu regionalnu metal scenu na novi nivou. Željezo uz njih definitivno nije zahrđalo, a kako se čini, straha od hrđe ne treba ni biti.

Inače, bend nas je ove godine počastio demo albumom „Graveless Wanderers” koji bi zasigurno zadovoljio nepce i najzahtjevnijih blekera.

Osnivač Nocturnal Goatlord otkrio je za Ziher detalje o bendu, dao kratke osvrte na poimanje black metala te nas upoznao sa susjednom metal scenom. Susjedi nam kuhaju kvalitetan metal, samo im fali publika koja će ga pojesti, a slična je situacija i kod nas, nećemo se lagati!

Tko čini Soul Butcher? Kako bi opisao bend nekome tko još nije čuo za vas?

Bend sam započeo kao solo projekt u želji da stvorim šumski hladni raw black metal bez puno filozofije, ali s vremenom sam upoznao jedne divne ljude s kojima delim veliku strast prema muzici i želju za sviranjem onoga što i ja želim. Za sada u ekipi imam vokalistu Mullera (koji inače svira ritam gitaru samnom u drugom hardcore punk bendu Atomski Rat) i bubnjara Volkh (Strahor), a u budućnosti će nam se na basu pridružiti još jedan dobar drug, ali ima se vremena za nove vesti.

Naslovnica vašeg debi albuma „Graveless Wanderers” neodoljivo sliči legendarnim naslovnicama „A Blaze in the Northern Sky” i „Transilvanian Hunger”. Radi li se o slučajnosti ili ste bili inspirirani bendom Darkthrone? Jeste li generalno inspirirani ranom norveškom black metal scenom?

Darkthrone je uvek bio za mene definicija ne samo savršenog black metala, nego i inače kvalitetnog benda kao celina u svakom pogledu. Bez obzira na to koji žanr svirali, šta god da uzmu svirati, to se pretvara u zlato.

Norveška black metal, a i inače skandinavska black metal scena je bila i ostala moja prva i omiljena ljubav tako da se može reći da su barem moji lični najveći uticaji iz tih zemalja jer kod njih pronalazim dozu tame i hladnoće koja meni najviše odgovara. Cover je takav jer sam veliki ljubitelj jednostavne fotografije i mislim da se taj stil najbolje uklapa u black metal.

Odakle fascinacija black metalom? Je li to usko povezano uz glazbu ili postoje neki drugi razlozi zbog kojih gradiš fascinaciju žanrom?

Jos kao dete bio sam lud za horror filmovima i uvek sam tražio što ekstremnije da gledam. Također sam i odrastao u jednom delu šume, udaljen dosta kilometara od sela. U black metalu sam pronašao baš te elemente uz koje sam i odrastao, samo u muzičkoj formi.

Black metal mi pruža sve elemente koje tražim da se odvojim od odvratne realnosti i još odvratnijih ljudi, da se izolujem i uživam u momentu, a jedan od glavnih elemenata je povezanost s prirodom i samom atmosferom oko nje, zato mi je black metal najomiljeniji žanr koji osećam i živim.

Što se krije iza imena Soul Butcher? Tko je smislio ime benda?

Ime sam ja smislio kada sam hteo da napravim nešto što će mene predstaviti kao osobu, nešto što će biti lično. Glavni razlog tog imena je želja za jednim velikim fuck off-om prema raznim ljudima i njihovim bezdušnim stavovima. Plus, inače sam mesar. 🙂

Vaš logo krije sotonistički znak, postoji li neka priča iza toga? Generalno, biste li rekli da blekeri vjeruju u sotonizam ili je cijela priča jedan veliki show?

Krst naopačke na logu je anti religijski stav i to je to. Većinom je to sve show, dok se retko nađu ljudi koji zaista drže do nekih ekstremnih ubeđenja, a opet sam sotonizam je po meni individualna stvar. S odrastanjem dolazi spoznaja da svako može naći svoju verziju i poimanje religije koja će njemu najviše da odgovara, za razliku od klasičnih religija gdje vam je odmah od malena sve unaprijed nametnuto.

Možeš li mi objasniti značenje stage namea svih članova?

Moj stage name je Nocturnal Goatlord, a značenje se odnosi na to kako i sam vidim black metal u slikovitom smislu. Muller je običan nadimak, a Volkh je mag i bog promene iz Slavenske mitologije.

Još jedno važno obilježje blekera jest tzv. corpse paint. Kako izgledaju vaši corpse paintovi? Imate li svoj zaseban uzorak ili koristite nečiji? Smatrate li upotrebu corpse painta uopće važnom ili vam je to nebitno?

Kod nas u bendu svako ima svoju slobodu da se izrazi estetički kako god želi tako da je i sam corpse paint različit. Moj stil je klasičan crno bijeli, dok je kod drugih opet drugačije, ali sve će se pokazati ubuduće kad budemo snimili nov materijal.

Pa meni je to bitno, jer je sve manje bendova koji drže tu tradiciju, svi počinju da izgledaju previše “normalno” ili su počeli da prate nov “kapuljača/fantomka” trend jer su videli da to radi Mgla koja je uspešna u tome, pa eto kao nešto novo, a ono isto sranje. Ja se držim estetike osamdesetih i devedesetih, lanci, spajkovi, redenici i corpse paint jer on najbolje ume da izrazi onu mračniju stranu iza muzičara. Ako netko ne nosi corpe paint i to mi je ok, totalna sloboda. Bolje da ne nosi corpse paint, nego da nosi fantomku i trudi se da bude jos jedna loša kopija Mgle i ostale te ekipe.

U svojim počecima black metal bio je rezerviran samo za posebnu publiku, danas to više nije tako. Bi li volio ponovo vidjeti black metal kao žanr samo za najekstremniju i odabranu publiku ili nemaš problem s tim da je black metal postao komercijalniji nego što je nekad bio?

Iskreno, jedino što me najviše nervira je to da je black metal, a i inače ekstremni metal, postao prihvatljiv i ljudi ga manje-više doživljavaju kao nešto normalno i očekuju od njega nešto pozitivno. Po meni ekstremni metal nikako ne bi trebao da bude prihvatljiv kod ljudi koji nisu u tim vodama. Sami bendovi su problem jer se trude da budu prihvaćeni od strane ljudi koji uopšte nisu u tom điru, a to mi nikad neće biti jasno.

Kada bi mene počeli slušati ljudi kojima je metalcore i deathcore najekstremniji žanr koji slušaju, onda bih znao da mi je muzika sranje. 🙂

Smešno mi je kada vidim zgrožene izraze lica onih koji ne slušaju ekstremnu muziku dok gledaju live nastup ili spot nekog ekstremnog metal/punk/grind benda, treba im samo puštati snimke GG Allina 🙂

Kakva je metal scena u Srbiji? Ima li smisla baviti se black metalom tamo? Ima li publike za ovaj ekstremni žanr?

Uh, šta da ti kažem… Ima više bendova, nego same publike, toliko o tome. Po meni su ovde bendovi valjali do 2010. godine. Tada je sve imalo neku svoju magiju i pečat, a posle su svi počeli da rade modernu plastičnu produkciju i svi zvuče isto kao da su svi snimali albume u jednom studiju s jednim set up-om s istim pojačalima i tako dalje. Bendova ima više nego ikad, a kvalitet je sve manji, čak i oni stari koji su pre 20 i kusur godina ubijali s odličnom muzikom, sada su spali na taj isti plastičan zvuk i praćenje trendova u želji da se postigne taj “svetski” zvuk koji je totalno drugačiji od onoga što oni smatraju svetskim zvukom i kvalitetom.

Ima odličnih bendova koji i dalje drže do prave energije i old school duha kao što su recimo Angelgoat, Vehementer, Kolac, Terrorhammer i par njih, ali na njih se uopšte ne obraća pažnja jer svi su ludi za fensi ultra HD 4K zvukom i imidžom.

Publike za ekstemni žanr ima slabo jer na ono što ja smatram ekstremnim većina ljudi ovde ne obraća pažnju. Ako želite da budete prihvaćeni treba samo da zvučite totalno isto kao većina i da izgledate kao da ste došli s cajki i eto vam uspeha.

Pratite li kolege s domaće ili regionalne scene? Koga biste preporučili našoj publici?

Naravno, uvek sam voleo hrvatski black metal! Još iz doba Myspacea pratim većinu bendova koji su tada počinjali, ranih 2000-ih, ali sam posle pronalazio i starije. Definitivno bih preporučio Frozen Forest i Kult Perunov kao nešto savršeno što je izašlo iz Hrvatske od black metala.

Ima još dosta odličnih bendova koje inače svakom preporučim kao Defiant, Bezdan, Tenebrositas, Gutterskull, Disbaja i nov bend drugara Matije Nyctophile koji treba tek da izbaci prve pesme. Takođe bih morao da spomenem Bolesno Grinje za ljubitelje ludačkog grindcora i naravno, klasiku Patarene.

Jeste li u posljednje vrijeme otkrili neki dobar album ili izvođača? Što slušate trenutno?

Kod mene se uvek vrti nešto novo od muzike i bendova, mada retko kad naiđem na nešto što će me baš onako emotivno dirnuti. U zadnjih par godina od novijih bendova što sam otkrio slušam Bastard Priest, Maim, She Past Away i naravno Lebanon Hanover, čiji je svaki album, svaka pesma, čisto savršenstvo.

Koji je bio posljednji koncert koji ste posjetili i kako je bilo?

Poslednji koncert je bio s mojim drugim bendom Atomski Rat, 2019. godine, s našim kolegama Kalo koji uvek naprave odličnu svirku i atmosferu. Baš kao i kada smo pre nekoliko godina svirali zajedno u Zagrebu, beše lud provod.

Uh, bilo je ludo s dosta nerviranja jer smo morali jako brzo da završimo zbog policije da ne dođu u klub zbog javnog reda pa smo svaku pesmu duplo brže svirali i nismo pravili velike pauze između pesama. Na kraju je ispalo sve brutalno nabrijano.

Na koji je način trenutna situacija utjecala na rad benda? Što možemo očekivati od Soul Butchera u narednim mjesecima?

Još nismo krenuli sa svirkama tako da cela ova situacija ne utiče uopšte na bend, ali spremaju se pesme za EP i traže se uslovi kako ćemo snimiti jer su uslovi uzašno ograničeni, tako reći, nikakvi.

Do tada će izaći kasete drugog dema i split s hrvatskim bendom Gutterskull. Nadam se da ćemo uspeti i to nekako izbaciti na kasetama, a posle EP-ja ko živ ko mrtav. 🙂

Ovaj je sadržaj sufinanciran sredstvima Fonda za pluralizam medija Agencije za elektroničke medije.